Ako je to istina, zašto ti je tesna prošlogodišnja jesenja garderoba koju si lagano nosila?

Mislila si da će smanjivanjem porcija doći i do manjeg stomaka.

Umesto toga:

• stalno si gladna,

• hronično si umorna, bez energije,

• vaga se ne pomera,

• a obim stomaka pokazuje +2-3cm…

Osećaš se zaglavljeno, istrošeno i isfrustrirano, jer vidiš da ti višak ne mrda i tiho raste, a postala si sinonim za ,,ženu na dijeti”, čak i deca govore ,,mama je stalno na nekoj dijeti” i to te totalno remeti.

Znaš šta ti se zapravo desilo? Usporila si metabolizam.

Telo je počelo da štedi svaku kaloriju, jer mu fali ono što mu je najpotrebnije, nutrijenti koji bi ga nahranili.

Zato posle ručka ideš po čokoladicu. Nije „slaba volja“.

Telo vapi za brzom energijom iz šećera, jer ga dan za danom hronično držiš bez priliva dovoljne količine Ugljenih hidrata, Masti i Proteina.

I onda ti se u glavi vrti ista misao: „Pa ja stvarno ne znam šta da radim… da jedem još manje? Da preskočim večeru? Da ubacim neki čaj za mršavljenje?“

To je začarani krug.

Manje hrane = veća glad. Veća glad = brljanje. Brljanje = osećaj krivice. Krivica = nova dijeta. I tako u krug. Godinama. A svake godine primećuješ da si deblja nego prošle.

Istina je da ti ne treba manje hrane. Treba ti više hranljivih obroka koji telu daju potrebne nutrijente, stabilizuju šećer u krvi, pokreću metabolizam i daju ti sitost.

Uobročenost pravom, kvalitetnom hranom, da budeš sita od jutra do mraka.

Kada ishranu postaviš tako:

-stomak se smanjuje bez gladovanja,

-energija ti raste (nema više onog „posle ručka bih spavala“),

-prestaje stalna potreba za slatkišima.

Ne trebaš jesti manje da bi smršala.

Trebaš prioritizovati da hraniš svoje telo i gradiš metabolizam.

To je jedini način da iz „svaka dijeta mi propada“ pređeš u: „Nikada ovako lako nisam mršavila.“